Koliko već dugo postoje prezervativi?

Smatra se da je najstariji prezervativ pronađen je u dvorcu Dadli u blizini Birmingema  i da datira iz 1640. Napravljen je od materija ribljeg porekla i životinjskuh iznutrica. Pošto je za to doba poznato da su ljudi na dvorcima često menjali partnere, prezervativi su više korišćeni kao prevencija širenja polnih bolesti, nego zbog izbegavanja neželjene trudnoće. Na fotografiji se vidi kako su izgledali prezervativi pre nego što su za njihovu izradu počeo da se koristi latex. Masovnu proizvodnju prezervativa za jednokratnu upotrebu počinje Čarls Gudjir 1844. godine procesom vulkanizacije gume. Lateks kao glavna sirovina za izradu prezervativa počinje da se koristi 1930 godine.

Koja je još svrha prezervativa, osim zaštite od neželjene trudnoće?

Upotreba prezervativa je svakako primarni način zaštite od seksualno prenosivih bolesti  (u daljem tekstu SPB), jer oni predstavljaju dobru zaštitu od bolesti koje se prenose preko fluida sa površine sluznice polnih organa (trichomonas vaginalis, HIV, Neisseria gonorrhoeae i Chlamidia trachomatis), kao i bolesti koje se prenose dodirom kože polnih organa (humani papiloma virus, syphilis, chancroid). Međutim, upotreba  prezervativa ne garantuje stoprocentnu zaštitu od trudnoće ili SPB.

Muški prezervativi

 Na našem tržištu, za sada, mogu se kupiti samo muški prezervativi. Oni mogu biti napravljeni od lateksa, poliuretana, ili ovčijih iznutrica.

Šta je to lateks?

Lateks  se dobija zasecanjem kore  drveta Hevea brasilienesis ( koje raste u Africi, Maleziji, Indoneziji, Kini i Aziji ) i sakupljanjem mutno bele tečnosti nalik mleku. Ova tečnost se sastoji od proteina, alkaloida, ugljenih hidrata, ulja, tanina i guma. Zbog proteina koji ulazi u sastav lateksa prilikom upotrebe prezervativa ili rukavica od lateksa kod nekih ljudi može doći do ispoljavanja jake alergijske reakcije (anafilaktičkog šoka). Ovaj protein se takođe nalazi i u bananama, te osobe alergične na banane ne bi smele da koriste  prezervative od lateksa. Kondomi od lateksa se prave u različitim veličinama, o čemu se treba voditi računa kako ne bi došli do spadanja ili pucanja prezervativa. Izrađeni su tako da po površini već imaju nanešen sloj lubrikanta (supstance koje omogućavaju lakše klizanje, odnosno čija je svrha da imitira prirodne sekrete) na bazi silikonskih ulja ili na bazi supstanci rastvorljivih u vodi. Prezervative od lateksa ne treba premazivati dodatno lubrikantima na bazi silikona kao što su vazelin ili biljna ulja, jer mogu oštetiti kondom. Mogu se premazivati jedino vodenim lubrikantima kao što su "Probe", "Astroglide", "K-Y", "Wet" i "ID". Pored lubrikanata, kondomi sa spoljašnje strane mogu biti prevučeni spermicidnim sredstvima (nonoksinol 9), koji uništavajući spermatozoide sprečavaju neželjenu trudnoću. Negativna strana nonoksinola 9 je da posle duže upotrebe dovodi do razvoja alergijske reakcije na samu supstancu. Simptomi ove alergije su osip, bol i svrab. Ako se javi neki od ovih simptoma, treba prestati sa upotrebom ovakvih prezervativa i obratiti se lekaru. Kao posledica alergije mogu se pojaviti i mali ojedi na sluzokoži koji povećavaju rizik prenosa SPB. Stoga, kod upotrebe ovakvih prezervativa, nijedan od partnera ne sme imati neku SPB. Kondome sa nonoksinolom 9 ne treba koristiti ni za analni seks, kao ni kada se istovremeno koriste druga kontraceptivna sredstva (npr. tablete za kontracepsiju). Treba ih koristiti samo u periodu kada postoji visoka šansa za začeće.

Koje se supstance pored lateksa koriste za proizvodnju prezervativa?

 Sintetički polimerni prezervativi su najčešće napravljeni od poliuretana, supstance jako slične lateksu. Predstavljaju dobru zaštitu od neželjene trudnoče ili SPB. Mogu ih koristiti osobe  alergične na prezervative od lateksa . Sintetički polimerni prezervativi  se mogu se premazati raznim lubrikantima koji se ne bi mogli koristiti pri upotrebi lateks prezervativa. Otporni su pri visokim temperaturama, tako da se mogu čuvati u uslovima širokih temperaturnih raspona. Imaju duži rok upotrebe i za razliku od prezervativa od lateksa, nemaju miris. Međutim u poređenju sa  lateks prezervativima ne predstavljaju bolji vid zaštite od SPB, skuplji su i skloni su bržem pucanju jer su tanji.

 „Prirodna membrana“ je prezervativ napravljen od ovčije iznutrice. Proizvodili su se i pre prezervativa od lateksa, ali se u današnje vreme retko koriste. Na površini ovih prezervativa se nalaze sitne pore kroz koje mogu da prođu virusi (kao što su HIV i virus hepatitisa), ali ne mogu i bakterije. Zato ne predstavljaju potpunu zaštitu od SPB. Mogu da posluže kao zaštita od neželjene trudnoće, a neki korisnici nalaze da su „udobniji“ od prezervativa od lateksa.

  
Na šta treba obratiti pažnju pri kupovini prezervativa i kako ih pravilno upotrebiti?

Na našem tržištu su pretežno zastupljeni kondomi od latexa. Bitna stavka kod izbora lateks  prezervativa, osim navedenih karakteristika, je i rok upotrebe, kao i oznake na pakovanju. Naime, prezervativi mogu imati utisnutu oznaku:

ISO je 1990. godine propisala standarde za proizvodnju lateks prezervativa, definišući ih dokumentom „Natural latex rubber condoms” pod brojem 4074:2002, te otuda oznaka ISO:4074:2002.  Na ambalaži takođe može biti naznačen i znak marke Evropske Unije za kvalitet-CE 0086. Pored oznaka na pakovanju treba obratiti pažnju na način otvaranja pakovanja kako ne bi došlo do oštećenja prezervativa (npr. pakovanje ne treba otvarati zubima ili oštrim predmetima). Važna je i temperatura na kojoj se čuva pakovanje. Svakako treba pročitati uputstvo za upotrebu kako ne bi došlo do situacije kao na slici:   

 
Ženski prezervativi

 
Ženski prezervativ je poznat i pod nazivom "femidom" ili vaginalna torbica. Sačinjen je od poliuretana i izgleda kao torbica dužine oko 15cm. Ovi kondomi su veći i širi u odnosu na muške. Postavlja se untar vagine. Unutrašnji prsten (donji prsten na slici) se uvlači i obezbeđuje da kondom ne spada iz vagine. Kao i muški prezervativi,  predstavlja dobru zaštitu od SPB i neželjene trudnoće,. "Femidomi" su se relativno skoro pojavili na svetskom tržištu, tako da ih još uvek nema u domaćima apotekama. Mogući razlog za njihovu odsutnost sa domaćeg tržišta, i to što nisu napravili "bum" u inostranstvu, je komplikovanije stavljanje kondoma i visoka cena (dva do tri puta veća u odnosu na muške). Kako nisu napravljeni od lateksa, mogu se premazivati različitim lubrikantima i sa unutrašnje i sa spoljašnje strane.

 Od septembra 2005. godine se proizvode ženski kondomi druge generacije, takozvani FC2 (Female Condom 2) na bazi nitrila. Njihova prednost je što su drastično jeftiniji od poliuretanskih i prijatniji su prilikom upotrebe. Takođe predstavljaju dobru zaštitu od SPB i neželjene trudnoće.

 Najzastupljeniji prezervativi na našem tržištu su  Innotex, Romed, Durex, Inotex, Sicco, Trojan. Svi su oni od lateksa, te se može reći i da je da je izbor kondoma u stvari jako oskudan, no ipak predstavljaju zašitu od bolesti opasnih po život.

     mr ph. Ivana Kocić