Polno prenosive bolesti i načini prevencije
 

Teško je u medijima ne zapaziti barem jednu od brojnih kampanja za prevenciju seksualno prenosivih bolesti. Ova tema je izlašla iz usko medicinsko-komercijalnih okvira (u kojima je, recimo, prevencija karijesa) i zašla u sve pore modernog društva. S obzirom na osetljivost materije - seksualne navike individua - bio je potreban dug period da bi se ovo pitanje našlo u fokusu, i biće potreban još duži period dok prevencija ne postane uobičajena i široko praktikovana stvar. No, značaj seksualno prenosivih bolesti (u daljem tekstu: spb) i njihove prevencije najlakše je prikazati kroz nekoliko činjenica vezanih za HIV/AIDS infekciju:

• 40 miliona ljudi je zaraženo HIV infekcijom
• Oko 7000 mladih ljudi svakodnevno biva zaraženo virusom side
• 30% zaraženih su mladi između 15 i 24 godina starosti
• Većina Hiv pozitivnih osoba ne zna da je zaraženo virusom side

Da bi smo ozbiljnije shvatili koliki je značaj prevencije seksualno prenosivih bolesti, u daljem tekstu biće dat kratak opis najzastupljenijih spb, kao i način prevencije tih bolesti.

 Seksualno prenosive bolesti 

• HIV
  

<!--[if !vml]--><!--[endif]-->

HIV je skraćenica od engleskih reči Human Immunodeficiency Virus. Ovaj virus je uzročnik "sindroma stečenog gubitka imuniteta" ili na engleskom Acquired Immunodeficiency Syndrom (AIDS). Često se koristi i izraz SIDA koji potiče iz francuskog jezika (Syndrome d'imunodeficience acquise). Osoba zaražena HIV virusom je HIV pozitivna. Postoje dva tipa virusa: HIV-1, koji je najrasprostranjeniji u Americi i Evropi, i HIV-2 koji je prisutan u nekim afričkim zemljama.

Virus HIV napada odbrambeni sistem organizma (T-limfocite, preciznije CD4 receptor na T limfocitima, pa otuda naziv T4 ćelija). Zdrava, odrasla osoba ima u krvi 1000 i više T-limfocita. Za HIV pozitivnu osobu se konstatuje da je obolela od AIDS-a kada ima manje od 200 T4 ćelija.

AIDS onemogućava ispravno funkcioniranje imunološkog sistem - prirodne odbrane organizma od infekcija. Razvoj infekcije se može podeliti u četiri faze: 1. primarna infekcija, 2. faza bez kliničkih simptoma, 3. simptomatska HIV infekcija, 4. razvoj infekcije u AIDS sindrom. U ovom odeljku će ukratko biti predstavljene ove četiri faze. Kako postepeno dolazi do pada imuniteta, kod zaražene osobe se nakon 3-6 nedelja razvijaju siptomi slični gripu, koji mogu da prođu bez posebne pažnje. Nakon toga nastupa period bez simptoma, kada se virus brzo razmnožava i kada oboleli lako može da prenese infekciju drugim osobama. Među prvim zabrinjavajućim simptomima javlja se uvećanje limfnih žlezda (ispod pazuha, na vratu i preponama), koje može da traje nekoliko meseci. Dalje se javljaju smanjenje telesne težine, umor, razvoj drugih infekcija (kandidijaza, upala pluća), temperatura, suvi kašalj, noćno preznojavanje, dijareja, osip na koži, promene u govoru, depresija, gubitak pamćenja.

HIV virus se prenosi polnim odnosom sa inficiranom osobom, i to polnim odnosom bez zaštite (prezervativa). Prenosi se preko sluznice vagine, vulve, penisa, usta, rektuma. Korisnici opijnih droga koji koriste istu iglu mogu preko krvi preneti međusobno virus. Putem transfuzije ili krvnih komponenti je veoma mala šansa prenosa HIV virusa, zbog obavezne kontrole koje se sprovode u zdravstvenim centrima. HIV virus se može preneti tokom trudnoće sa nelečene majke na dete u 25-30% slučajeva. Takođe se može preneti i preko majčinog mleka.

HIV se ne prenosi: suzama, urinom, stolicom, preko peškira, posteljine, bazena, pribora za jelo, ubodom komaraca, pri tetoviranju, manikiru, piercingu.

Prevencija:

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->Upotreba kondoma (u najmanje 80% predstavlja adekvatnu zaštitu od virusa HIV)

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->Ne razmenjivati igle ukoliko se koriste intravenski narkotici

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->Stupanje u polni odnos bez zaštite samo sa osobom za koju se pouzdano zna da nije inficirana ovim virusom

Iako je HIV infekcija najpoznatija široj javnosti, treba skrenuti pažnju i na ostale česte spb, odnosno na hepatitis, gonoreu, sifilis, kondilome, herpes i hlamidiju. 

• Hepatitis B

<!--[if !vml]--><!--[endif]--> Hepatitis je bolest jetre (lat.hepar-jetra). Ono što kolokvijalno nazivamo hepatitisom uzrokuju virusi hepatitis A, hepatitis B ili hepatitis C. Smatra se da je bolest uzrokovana virusom A lakša i lakši je oblik od virusa B. Virus C se teže otkriva (najčešće kada je bolest već uznapredovala i kada lekovi više nisu efikasni) od ostalih virusa, tako da je prognoza bolesti neretko terminalna. Inače, ovi virusi dovode do smanjenja funkcije jetre, koje može da se razvije u cirozu i karcinom jetre.

Virus hepatitisa B se može preneti polnim kontaktom sa oboleleom osobom ukoliko se ne koristi zaštita, kontaktom sa inficiranom krvi obolelog, korišćenjem istog pribora kod osoba koji uzimaju droge intravenskim putem, sa zaražene majke na dete (pri trudnoći samo u 2-5% slučajeva, a tokom porođaja u 90%slučajeva), pljuvačkom i urinom obolelog. Da bi se pojavili simptomi bolesti potrebno je da prođe nekoliko nedelja, i to su: žutica, mučnina, povraćanje, bol u stomaku, visoka telesna temperatura, urin poprima tamniju boju, itd.

Prevencija:

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->upotreba jednokratnih instrumenata koji dolaze u dodir s krvlju,

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->korisnici opijnih droga ne bi trebali da koriste iste igle,

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->aktivna i pasivna imunizacija dece (vakcinacija)

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->aktivna imunizacija osoba koje su izložene riziku od infekcije

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->izbegavanje polnog odnosa sa osobom za koju nismo sigurni da neka neku od spb. 

• Gonorea
  

<!--[if !vml]--><!--[endif]--> Ova bolest, poznata još i kao pelvična inflamatorna bolest (pelvic inflamantory disease-PID), "triper" ili "kapavac", uzrokovana je bakterijom-gonokokom koja se zove Neisseria gonorrhoeae. Prenosi se najčešće direktnim kontaktom sluznice, a ređe indirektno - peškirima ili ličnim rubljem. Bakterija se razvija u vlažnoj i toploj sredini, pa joj za razvoj odgovara reproduktivni trakt kod žena (uključujući cerviks, matericu i jajovode) i urinarni trakt kod muškaraca. Ova bakterija, zbog adhezivnih sposobnosti, takođe može da se razvije i u ustima, grlu i anusu, što zavisi od "ulaznih vrata" infekcije. Najčešće se manifestuje kao lokalna infekcija, koja u ređem broju slučajeva može da se širi putem krvi formirajući metastatička žarišta u pojedinim tkivima i organima: zglobovima, koži, srčanom mišiću ili meningei. Potrebno je svega nekoliko dana (2-5) da bi se pojavili prvi simptomi kod muškaraca: bol pri mokrenju i promene boje penisa. Kod žena simptomi mogu da budu slabo izraženi, a kasnije se mogu ispoljiti najčešće kao krvarenja u toku menstrualnog ciklusa i bola pri mokrenju.

Prevencija:

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->Stupanje u seksualni odnos bez zaštite samo sa osobom za koju se sa sigurnošću zna da ne boluje od spb

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->pravilna upotreba kondoma,

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->neupražnjavanje oralnog seksa bez kondoma sa osobom za koju se ne zna da li boluje od neke spb

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->retke promene seksualnih partnera.

Ukoliko se otkrije neki od simptoma ove bolesti, potrebno je javiti se lekaru što pre, a radi prevencije daljeg širenja bolesti treba i informisati sve partnere sa kojima je postojao seksualni odnos.

• Sifilis
  

<!--[if !vml]--><!--[endif]--> Izazivač sifilisa (luesa na latinskom) je bakterija Treponema pallidum. Od ove bolesti najčešće oboljevaju žene starosti od 20-24 i muškarci od 35-39 godina. Područja gde se razvija ova bakterija su genitalije, vagina, anus, rektum, usne i usta. Razvija se kroz nekoliko faza: inkubacioni period traje do 3 nedelje, formiranje „tvrdog šankra (promena na koži koja je jasno ograničena i tvrda i koja se vrlo često i ne primeti - ovo stanje traje 4-6 nedelja, nakon koga se šankr potpuno povlači), treća faza traje i do 2 godine kada dolazi do izraženih promena na koži (javljaju se osip na koži u predelu stomaka ili promene na sluzokoži u vidu pigmentisanih polja na penisu, anusu, ustima), i poslednja faza koja je bez simptoma u toku nekoliko godina pri kojoj se razvija sistemska infekcija (treponema najčešće napada nervni sistem - neurolues, kardiovaskularni sistem - kardiolues ili kožu i kosti). Ova bakterija lako prolazi kroz posteljicu, tako da sa majke lako prelazi na plod - kongenitalni sifilis. Prenosi se svim vrstama polnih odnosa. Ne može se preneti preko pribora za ishranu, korišćenjem istog bazena, kade, daske za toalet i garderobe.

Prevencija:

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->pravilna upotreba lateks kondoma,

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->retka promena seksualnih partnera,

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->obavezne redovne zdravstvene kontrole.

• Kondilomi
  

Humani papiloma virus može izazvati različite vrste kondiloma: na vagini, grliću materice, vulvi, anusu, uretri, rektumu. Imajući na umu činjenicu da se kondilomi mogu razviti i u kancer grlića materice, veoma je bitna poseta lekaru pri najmanjim simptomima koji ukazuju na ovu bolest, a to su izrasline na koži koje se brzo razvijaju i koje mogu da izazivaju svrab ili izazivaju osećaj peckanja. Kondomi nisu dovoljno efikasni u zaštiti od ove bolesti.

Prevencija:

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->Najbolje zaštita je stalni partner,

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->Odnos sa partnerom za koga se sa sigurnošću zna ne boluje od ove bolest

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->Pravilna upotreba kondoma.

• Herpes

<!--[if !vml]--><!--[endif]--> Herpes je virusna infekcija .postoje dva oblika virusa herpes simplex-a: tip A koji izaziva lezije oko usta i nosa, i tip B koji izaziva bolne plikove ili otvorene rane na genitalnim organima ili oko anusa, a koji se takođe može preseliti i na područje oko usta. Do razvoja ove bolesti može doći usled pada imunog sistema ili stresa. Ne postoji lek koji je u potpunosti efektivan protiv ove bolesti. Takođe, ne postoji ni idealna zaštita, jer se veoma lako prenosi i samim dodirom sa regijom gde se razvija virus.

• Hlamidija
  

<!--[if !vml]--><!--[endif]--> Izazivač hlamidije je bakterija Chlamydia trachomatis. Ona pokazuje veliki afinitet za mukozne membrane i zato su njena ciljna mesta konjuktiva, genitalni, respiratorni i intestinalni trakt. Bolest se prenosi najčešće direktnim dodirom i zaraženim predmetima: posteljinom, peškirima, maramicama, zbog čega su članovi porodice zaraženog izloženi riziku od oboljevanja. Kod žena je ova bakterija najčešće lokalizovana na grliću materice. Bolest koja se razvija u početku je vrlo često bez simptoma, a kako je to hronična bolest, obolela žena može lako da prenese ovu infekciju drugim partnerima. Ova infekcija može dovesti do sledećih komplikacija: širenja infekcije na zid materice; u toku trudnoće može prouzrokovati prevremeni porođaj, infekciju plodove vode, i infekciju ploda; a može biti povezana i sa rakom grlića materice.

Koliko je raširena ova infekcija govori podatak da od nje oboli čak 2.8 miliona Amerikanaca godišnje.

Prevencija:

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->Upotreba lateks kondoma može smanjiti mogućnost prenosa hlamidije.

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->Poželjno je uraditi sve kontrolne preglede kako bi se isključila mogućnost razvoja ove bakterije.

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->Korišćenje samo ličnog pribora za higijenu

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->Ne praktikovati promenu seksualnih partnera

Nesumnivo je da promene u savremenom društvu i veći stepen seksualnih sloboda uzrokuju veću zastupljenost ovih bolesti. Na osnovu podataka iz 2005. godine, prosek broja partnera u toku života je 9 po osobi, pri čemu muškarci promene veći broj partnera (10.2), u odnosu na žene (6,9). Činjenično stanje je da 47% (skoro polovina!) odraslih ima odnos bez ikakve zaštite sa partnerom o kome ne zna da li ima neku od spb.

Kao mera prevencije se mora napomenuti i ta da korisnici droga koji ih uzimaju intravenski ne smeju da dele igle, već svako mora da koristi sterilnu iglu zarad sprečavanja širenja bolesti koje se prenose preko krvi. U tom cilju su neke zemlje, kao što je recimo Švajcarska, uvele tzv. „špricomate“ – automate na kojima se mogu kupiti čisti i sterilisani špricevi, a koji se postavljaju blizu poznatijih okupljališta korisnika droge. 

Iz tih razloga, na kraju ovog teksta, navela bih kao najsigurnije metode prevencije od spb:

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->razumno ponašanje,

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->upoznavanje devojke/momka bez „žurbe“,

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->ne konzumiranje alkohola i droga,

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->pametan izbor partnera,

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->što manje partenera,

<!--[if !supportLists]-->*        <!--[endif]-->i najbitnije – razum uvek ispred emocija.

Dipl.ph Ivana Kocić