Prestanak pušenja-Pušenje predstavlja najveći rizik od iznenadnog srčanog udara i smrti.

Jedna-dve cigarete dnevno višestruko povećavaju rizik od srčanog udara, šloga i drugih kardiovaskularnih bolesti.

Pušači imaju duplo veći rizik od nepušača.

Cilj-prestanak pušenja.

 Smanjiti nivo holesterola, LDL holesterola i triglicerida u krvi.Povišeni LDL,holesterol i trigliceridi izazivaju taloženje masnih naslaga na arterijama, što dovodi do smanjenog protoka krvi i kiseonika do srca.

Ako je nivo holesterola 240mg/dl, rizik od KVB je veliki.Svaka žena treba biti upućena u porodičnu istoriju i od 40-te god. imati holesterolski profil, muškarci od 30-te.Ukoliko je u porodici bilo KVB, trebalo bi da se lipidni profil kontroliše od 20-te godine života ili čak od detinjstva.

Cilj-LDL holesterol trebalo bi biti manji od 70mg/dl kod žena sa visokim rizikom od KVB, kao i onih sa metaboličkim sindromom.LDL holesterol bi trebalo biti manji od 100mg/dl kod žena sa visokim rizikom od KVB, kod pacijentkinja sa dijabetesom.

Za sve ostale, LDL holesterol bi trebalo da bude manji od 130mg/dl. Nivo triglicerida treba da bude manji od 150mg/dl.

 Podići nivo HDL-a ili tzv. "dobrog"holesterola.

HDL holesterol nosi "loš" LDL holesterol iz arterija nazad u jetru i čisti krvotok od lošeg holesterola.

Visok nivo HDL omogućava zaštitu od KVB.

Cilj-što veći HDL to bolje.HDL ispod 40mg/dl se smatra rizičnim faktorom. 

Smanjiti visoki krvni pritisak-Visok krvni pritisak (hipertenzija) povećava opterećenje srca i bubrega, a samim tim povećava rizik od srčanog udara, šloga i bubrežnih bolesti.Visok krvni pritisak je najveći faktor rizika za šlog.

Cilj-po standardima pritisak 120/80 mmHg se smatra normalnim,120-139/80-89mmHg pre-hipertenzija, a 140/90 hipertenzija. Dijeta, vežbanje, regulisanje telesne težine pomažu u regulisanju krvnog pritiska.Lekovi (tiazidni diuretici) se uvode, ako se ni na jedan drugi način ne može sniziti krvni pritisak.

Kontrolisati dijabetes-Dijabetes je bolest koja se manifestuje nemogućnošću da organizam proizvodi insulin, koji je neophodan za vezivanje šećera iz hrane.To dopušta da se u krvi nadje ogromna količina šećera.Kontrola dijabetesa je bitna za smanjenje rizika od KVB, zato što dijabetes, veliki nezavistan faktor rizika, podiže nivo LDL-a i triglicerida, smanjuje nivo HDL-a i povećava krvni pritisak.Dijabetes je najveći rizik za srčane bolesti, kod žena više nego kod muškaraca.

Cilj-Održavati zdravlje dijetama, vežbama, višednevnim praćenjem glukoze i drugim merama koje doktor preporuči.Hemoglobin A1c test često se zove "dijabetični izveštaj", vrednost se u proseku kreće 6-7.Nivo glukoze treba da bude manji od 7 ako je dijabetes i manji od 6 ako dijabetes nije prisutan. 

Održavanje telesne težine-Višak kilograma povećava krvni pritisak,nivo triglicerida, holesterola i smanjuje nivo HDL holesterola.Takodje višak kilograma povećava rizik od dijabetesa.

Bitno je gde se višak kilograma taloži.Gojenje centripetalnog tipa je najopasnije i umnogome povećava rizik od KVB.Zato obim struka kod žena bi trebalo da bude manji od 90cm.BMI(body mass index), preporučen od Zdravstvenog Nacionalnog Instituta omogućava da se na osnovu visine i težine utvrdi telesni index jedne osobe.Težina se podeli sa visinom izraženom u metrima na kvadrat.

 Npr.Težina 63kg, visina 173cm.BMI=63/(1.73)² =21.07.

Normalan BMI se kreće u granicama 18.5-24.9.Kod viška kilograma BMI=25-30, a kod gojaznih preko 30.

Cilj-težiti da obim struka bude manje ili oko 90cm. 

Pokrenuti Vaše telo-Svakodnevno vežbati minimum 30 minuta.Vaše srce je kao drugi mišići, traži vežbu da bi ostalo jako.Aktivnost i vežbe, povezano sa zdravim telom i optimalnom težinom, omogućavaju smanjenje rizičnih faktora i prevenciji srčanih bolesti. Pre početka programa konsultujte se sa svojim lekarom.Najviše koristi za srce imaju aerobne vežbe jer uključuju velike grupe mišića(brzo hodanje, vožnja bicikla, plivanje, lagano trčanje).Ukoliko se odlučite za šetnju koristite pedometar i pređite najmanje 10000 koraka dnevno.

Zdrava ishrana-Neko je jednom rekao:"Mi smo ono što jedemo", što je istina, pogotovu ako se ishrana bazira na unosu namirnica koje smanjuju rizik od KVB. Povišeni krvni pritisak, povišeni holesterol, dijabetes i gojaznost mogu da se manifestuju ukoliko se nepravilno hranimo.

Cilj-Jesti manje slanu hranu, siromašnu holesterolom i zasićenim mastima.Takođe, izbegavajte proizvode sa rafinisanim šećerom kao što su pite, kolači, torte, sladoled.Preporučuje se hrana bogata omega-tri masnim kiselinama, dosta ribe, badema, pistaća, oraha.Koristite maslinovo i kikirikijevo ulje za spremanje.Prema preporukama iz 2005 god, zdrava ishrana se bazira na svakodnevnom konzumiranju voća, povrća i žitarica.

Redukovati stres-U nekoliko istraživanja je primećena veza između KVB i stresa, svakodnevnih obaveza, odnosi u porodici, pogotovo socioekonomski status.

Cilj-Smanjiti stres relaksacionim tehnikama, upravljati svojim vremenom, postavljati realne ciljeve.

Ograničenje konzumiranja alkohola-Alkohol povišava krvni pritisak, povećava rizik od KVB i šloga i izaziva ubrzan rad srca.

Cilj- U umerenosti ja rešenje. Ako konzumirate alkohol, neka da to bude jedna čaša vina dnevno.

Ovo su neke od osnovnih smernica kojih bi se trebalo pridržavati.Ukoliko imate pozitivnu porodičnu istoriju ili povišen holesterol, važno je smanjiti rizik na drugim poljima.Redovne kontrole i razgovor sa Vašim doktorom omogućiće da se rizik svede na minimum.